Мариjи

Румен Баросов

можда наjкраћа хисториjа Балкана

kад jе мjесец изронио тридесет и девети пут,

kад поноћна стража отворила jе очи,

на тргу више никога ниjе било, под аркама – никога

и никога – за иконама у цркви Аjа Стратис,

нико вjеровао ниjе, само два дjечака су, утаjили од осталих,

да je ове ноћи присутан био сам Пантократор,

Jeвреjи, Jeрмени, Aлбанци, Грци, Бугари,

Румуни, Македонци, Црногорци, Турци;

знали су да ће доћи,

ал’ вjеровали ниjeсу,

само jе jедна дjевоjчица – Мариjа, повjеровала,

обећала, заклела се бити с њима,

вjероватно, jер ниjе знала, ниjе имала живих рођака,

понешто jедино jе знала о баки своjоj Jeлефтериjи, о

баки Дафини, о баки Констанци, али ниjе знала

Гркиња ли jе, Бугарка, Румунка или Циганка,

посвеђана прослави дана

рођена у Гиридави, али хтjела родити се

у Марониjу – дjевоjчица та, коjу jе крстила њезина бака,

али коjа од свих?

Translate to Montenegrin Velimir Kostov

Коментари