mozda najkraća istorija Balkana
kad je mesec izronio po trideset deveti,
kad je ponoćna straza otvorila oči,
na trgu već nikoga nije bilo, pod arkama – niko,
i niko – za ikonama u crkvi Aja Stratis,
niko nije verovao, tek dva dečka, utajili od ostalih,
da je ove noci bio prisutan sam Pantokrator,
Jevreji, Jermeni, Albanci, Grci, Bugari,
Rumuni, Makedonci, Turci
znali su da će doći,
ali nisu verovali,
samo je jedna mala devojčica – Marija, poverovala,
obećala, preklela se da bude s njima,
verovatno, jer nije znala, nije imala živih rođaka
znala je jedino ponesto o svojoj baki Jelefteriji, o
baki Dafini, o baki Konstanci, ali nije znala
da li je Grkinja, Bugarka, Rumunka iliti Ciganka,
odgojena radi proslave dana,
rođena je u Giridavi, ali je htela da se rodi
u Maroniu – ta devojčica, koju je krstila njena baka,
ali koja od svih?
Prevedeno na Bosanski: Gancho Savov